Need for speed shift

Pa na osnovu mog naslova možete da skontate o čemu je reč. Dugo sam očekivao nastavak serijala NFS i kad je stigao bio sam radostan ko malo dete. Uključio sam torrent, skidao igricu četiri dana(veličine je oko 6 GB)i na kraju uz 100 nekih zavrzlama uspeo da je instaliram.  Podržavam ja borbu protiv piraterije al mi se ne daje 50 eura za nešto dok ne probam, kad probam i svidi mi se e onda kupujem originale. Na moju žalost ovaj novi NFS ne bih kupio ni da je poslednja igra na svetu.

Sigurno se pitate otkud tolika isprovociranost na mojoj strani. E pa to provazilazi iz toga što je ta igrica realno odrađena po rečima ljudi iz  EA-a a po mojim rečima igrica je isuviše grubo, neusklađeno , preosetljivo i u određenim trenutcima odrađena sa sporim odzivom. Najbitnija stvar koja se ovne nameće je to da morate da posedujete volan ako želite da igrate. Ako ne posedujete onda će te verovatno doći do nekih 40% igre i sve će da vam se smuči iz razloga što tada dobijate jaka kola i jednostavno je ne moguće iskontrolisati ih u krivinama, mada znaju da polude i na pravcu.

Da govorim o driftu stvarno ne želim jer je njega ne moguće izvesti na tastaturi i svako ko uspe na tastaturi da izveze drift duži od 3 sec. taj može da bude prezadovoljan. 

Ne želim da budem preoštar i da kažem da je cela igra loša jer stvarno nemam kritike koje bih mogao da iznesem na račun grafike, zvučnih efekata , izbora automobila ali jednostavno ono što je kod ovakve igre  najbitnije je ta upravljivost.

I izvinite al nemammo svi volane i ne ne želimo da bacimo na njih od 3 do 10 hiljada dinara. Ako već hoćete gospodo da napravite za volan onda ostavite i podešavanje za tastaturu a  ne ovako ko da vozim po ledu.

Žao mi je što je se moja dugo iščekivana igra ovako pokazala al tako je  kako je…

Seat WTCC

I još jedna sezona WTCC-a je se završila ovog vikenda sa poslednjom trkom u Kineskom gradu Makao.

Pred trku u Makau je bila veoma mala razlika u bodovima između prvog vozača Traquini-a i Muller-a(koji je inače mj favorit) tačnije rečeno Muller je imao tri boda manje od Trquini-a.  Što se tiče bodova u takmičenju konstruktora i tu je bila veoma napeta situacija pred trku jer je Seat bio ispred BMW-a za samo 3 boda (289: 292). Ovo je sve samo dodatno podiglo temperaturu na uličnoj stazi u Kini.

Koliko je bila napeta atmosfera i koliko je bila tehnički zahtevna staza govori činjenica da je u probnom delu i  kvalifikacijama bilo više sudara nego na bilo kojoj stazi u toku ove sezone.  Na prvom delu probne vožnje četiri manje iskusna vozača su oštetila svoja vozila već u prvim(zagrevajućim) krugovima. Ovo ni ne bi bilo tako katastrofalno da u drugom delu  dosta iskusniji vozač Tarquini nije podlegao tehničko teškim delovima ove staze i tako umalo izgubio svaku šansu za titulom. Srećom po njega Seatovi tehničari su uspeli da osposobe njegov auto za kvalifikacije.

Posle kvalifikacija prva tri mesta su bila rezervisana za:  1.Robert Huff 2. Andy Prialux 3. Augusto Farfus. Moj miljenik Yvan Muller je bio na tek  sedmom startnom mestu.

Prva trka: pobedio je Huff(Chervolet) , drugi je bio Tarquini(Seat) koji je se probio sa osmog mesta a treći Gene(Seat) koji je se probio sa četvrtog mesta.

Druga trka: prvi je bio Farfus(BMW) , drugi je bio Jorg Muller(BMV) a treći Yvan Muller(Seat).

Sveo ovo znači da je u takmičenju vozača pobedio Tarquini (127  poe.), drugi je Yvan Muller(124 poe.) a treći Farfus (113 poe.)

Na tabeli konstruktora prvo mesto je zauzeo Seat (314 poena) drugi je BMW(311 poena) a treći Chervolet(215 poena) dok je četvrta naravno Lada (83 poena).

Vidimo se u sezoni 2010/2011…e da Yvan Muller prelazi u Chervolet sledeće sezone.

Ovo možete biti vi!

Koliko puta ste do sad kretali na dijetu i posle nekih nedelju dana jednostavno izgubili želju i volju i vratili se opet na stare šine? Kod većine je odgovor više puta. E pa vreme je da se to promeni!

Šta je to što bi moglo da vas natera da zauvek promenite svoj stil života i da skinete koje kilo? Pa recimo samo da ako vam BMI (body mass index) prelazi 25 to znači da ste gojazni i da postoji velika verovatnoća da bolujete od bolesti koje prate povećanu kilažu. Ako niste upoznati sa bolestima koje prate gojaznost sad ću vam navesti neke:  holesterol, povećano lučenje insulina, bolesti srca, dijabetes tipa 2 ….lista se nastavlja do u nedogled. Ako mislite da će vas zaobići ovo sve onda  otiđite do labaratorije i uradite krvnu sliku pa će te videti da li ste u pravu. U slučaju da niste onda je krajnje vreme da preduzmete sledećih 5 koraka:

1. Izbacite štetne ugljene hidrate – da da ne trebate da izbacite sve ugljene hidrate nego samo one štetne koji podižu nivo šećera u krvi a samim tim i nivo insulina. Tu spadaju gazirana pića, slatkiši, svi proizvodi koji u sebi imaju brašna, krompir… Da da znam da su vam to omiljeni ugljeni hidrati al za sve možete naći alternativu i kompromis samo ako želite.

2. Povrće povrće povrće!!! – da da to je magična formula za vitalnost. Jedite što više povrća , za maksimalni efekat trebalo bi da jedete oko četiri puta dnevno povrće. To jeste mnogo al i cilj je visok a za najbrže približavanje istom trebaće dosta odricanja. Pri konzumiranju povrća izbegavajte šargarepu, kukuruz i krompir jer imaju dosta skroba. Povrće inače ima dosta celuloze ap će te se osećati sito. Za smanjenje svog apetita možete da koristite i metamusil naravno ako ga pronađete u Srbiji.

3. Povećajte unos proteina -proteini su glavna komponenta za izgradnju mišića. To znači da tokom dijete treba povećati unos proteina kako biste zadržali mišićnu masu. Najbitnije je da proteine unosite ujutru i za užinu kako bi bili maksimalno iskorišćeni.  Takođe proteini vas čine sitim tako da se nećete prejesti ni za jedan obrok. Najbolji izvori proteina su govedina, piletina, riba, mlecni proizvodi, jaja(belance).

4.Nisu sve masti loše – postoje ne štetne masti i to je naučno dokazano. Zapravo, glavni krivac za vaše gojenje su ugljeni hidrati u kombinaciji sa mastima. Ako koristite masti koje potiču od mesa, avokada, maslina i ostale prirodne masti i ako ih ne kombinujete sa ugljenim hidratima onda su manje opsane po vaše zdravlje nego ishrana sa manje masti i više ugljenih hidrata.

5. Prerađena hrana….NE!!! – toznači da izbegavate svu hranu koja je u kesi i kutiji tako da se izrazim. Ako vam se jede pileće belo meso zaobidjite pileće grudi u foliji nego lepo kupite sebi pileće grudi u mesari i bacite ih na tiganj. Ovo vam govorim jer su sve te prerađevine prepune soli i raznih aditiva koji negativno utiču na vaše zdravlje. Veoma je bitno i da pobegnete od čipseva i drugih vrsta grickalica! Ako vam se bas toliko griccka onda uzmite pečenu soju (ne prženu!) i problem je rešen.

Još jedna bitna stvar koju morate da primenjujete je da jedete samo kad ste gledni. Znam po sebi da često uzmemo hranu u ruke tek onako kad nam je dosadno i da bi ubili vreme. Sad ide i vreme slava tako se cuvajte a vaše telo će vam biti nemerljivo zahvalno! Cuvate svoje teo i ono će čuvati vas!

Kao što vam je dobro poznato ili ne to je „bend“ koji čini Jonas Erik Altberg svima poznat pod alijasom Basshunter. Verovali ili ne ovaj batica je rođen 22. decembra 1984 godine.  u Halmstadu, Švedska.Boluje od Touretovog sindroma što mu je pravilo mnogo problema u životu.

Interesantno je to da je svoje prve pesme uradio na računaru samo uz pomoć programa Fruity loops. Uz pomoć ovog programa i svog sajta objavljuje svoja prva dva albuma The old shit (2002) i The bassemachine (2004) i pravi svoje prve korake u DJ svetu. Ali to mu nije bilo dovoljno tako da potpisuje ugovor sa Warner Music-om i zajedničkim snagama izbacuju singl Boten Anna koja momentalno postaje najpopularnija pesma u Skandinaviji i beleži se kao jedina pesma na švedskom koja je stigla do prvog mesta na nemačkim top listama. To je bila 2006. godina i od tad počinje da ređa samo uspehe. U Aprilu 2007. godine iybacuje singl Now you’r gone koja je cela bila na engleskom i uspeva da se zakuca na sam vrh engleske top liste i da se zadrži tamo 4 nedelje.

U 2008. godini objavljuje album Now you’r gone i sa njim belezi svetski uspeh sa četiri singla koji su non-stop bili u samom vrhu svetskih top listi.

Za sada je u 2009. objavio dva albuma Now you’r gone : Deluxe edition i potpuno novi album Bass generation na kojem su se proslavile pesme Every morning i  I promised myself.

Trenutno važi za jednog od najboljih Euro dance DJ-eva.

Altberg je inače igrač DotA (Defense of the Ancient), jedne Warcraft 3 karte. Član je josancito Clan-a, koji igra Warcraft 3. Verovali ili ne al ideju i ceo tekst za svoj prvi hit Boten Anna je dobio iz ove igrice i zahvaljujuci jednom spameru.

Kao što vidite bitno je samo da ne odustajete od svojih snova i u svakom trenutku da težite ka sprovođenju istih i uspeh je zagarantovan.

Ko god da je krenuo iole malo ozbiljnije da se bavi web design-om morao je barem jednom da zaluta na sajt w3 schools u potrazi za resšnjima svojih problema.

Šta je to što čini ovaj sajt toliko posebnim i ne zaobilaznim? Pa za početak možete naći sve moguće tutorijale koji vam trebaju a možete naći i one koji vam ne trebaju al će vam zatrebati verujte mi! Koristeći ovaj sajt možete naučiti razne tehnologije kao što su HTML, XML,PHP,  razne script jezike browser i serverske strane ,  jezike za upravljanje bazama podataka, WAP tehnologije, WML i jos dosta zanimljivih stvarčica.

Posebno je zanimljiva skoro ubačena sekcija „Web building primer“ (ovo ‘primer’ nije reč na srpskom ). U ovoj sekciji je lepo i detaljno objašnjeno šta sve jedan web design-er za početak treba da zna. Malo će te  biti prosetani kroz osnovni HTML, PHP , JavaScript i MySQL. U slučaju da je ovaj kurs ispod vaših želja i mogućnosti onda možete da pokrenete kurs „Web building“ koji predstavlja napredniji kurs i koji ce vas uvesti u profesionalno pravljenje web sajtova. Upitiće vas u neke design standarde, standarde bezbednosti, kako da optimizujete svoje sajtove za web pretraživače i jos dosta korisnih stvari.

Ovaj sajt je jedan veoma koristan deo interneta i ako imate tendencije ka necemu što ima makar i malo povezanosti sa web design-om onda vam čvrsto preporučujem da posetite ovaj sajt i da iskoristite besplatno znanje koje vam je ponuđeno na njemu.

Body map

Sigurno je se svima vama koji redovno idete u teretanu dogodilo barem nekoliko puta da ostanete bez ideje koju bi vežbu mogli da koristite na na treningu.  E pa ako vam se nije desilo onda ste stvarno maštoviti!

Za sve nas kojima je se to dogodilo ljudi iz Smaltek-a (Toronto, Kanada) su smislili zanimljiv programčić koji će vam pomoći oko svakodnevnog vežbanja u teretani. Ime programa je Gym Goal lite i  aktuelna verzija je 1.0.1.

Šta je to što ovaj program čini zanimljivim? Ono što je najbitnije je to da postoji oko 200 različitih vežbi tako da možete da bude sigurni da vam vežbanje u teretani nikad neće postati monotono.  Svaka vežba je detaljno objašnjena a dosta njih je objašnjeno i crtežom tako da vam to dosta olakšava i sprovođenje istih.  Ono što je mene lično oduševilo je to što imate opciju „Body map“ i kad kliknete na nju pokazuje vam sve mišicne regije na telu i klikom na odabranu regiju automatski vam prebacuje na vežbe koje su najbolje za te mišiće. Vežbe su podeljene po težini izvodjenja tako da možete prilikom izbora vežbi da selektujete i taj kriterijum. Moguć je i izbor raspoložive opreme kao jedan od kriterijuma tako da vam neće izbacivati one vežbe za koje nemate potrebnu opremu.

Izbor programa vezbi

Ako ne znate kako da organizujete svoje treninge tj. koje vežbe da stavite u koji dan i tu vam može pomoći ovaj programčić jer ima opciju za izbor tipa programa treninga tako da ako izaberete program „tri dana pa pauza“  on će automatski da vam rasporedi sve potrebne vežbe u ta tri dana.

Sve u svemu jedan veoma zanimljiv program koji može vaše sumorno monotono šetuckanje po teretani da pretvori u jedan zanimljivi efikasni trening!

U muško-ženskim odnosima oba pola često umeju da pribegavaju malim, bezazlenim, takozvanim belim lažima, da bi postigli neki određen samo njima poznat cilj. Sitnim lažima najčešće pribegavamo da ne bismo povredili nečija osećanja. Naime, istina ume da zaboli, a dešava se i da nije u vašem interesu da uvek, baš uvek, govorite pravu istinu. Međutim, pripadnice lepšeg pola to umeju da rade lepše. Veštije su, rečitije, snalažljivije onda kada na red dođe ta potreba da se istina izvrne. Zbog čega su tako vešte? Možda zbog toga što se dobar deo njih naslušao raznoraznih muških laži pa su odlučile da promene taktiku. Situacija sada nije toliko blistava kada smo mi u pitanju – možemo probati da ih slažemo, ali će one znati da prepoznaju istinu. Pođimo od površnijih stvari. Koliko muškaraca veruje ženi koja pokazujući neki odevni predmet kaže: „Ovo sam kupila na rasprodaji“? Verovatno nijedan.

Nema te žene koja ne voli lepe, kvalitetne i skupe stvari. Mnoga od njih će rado potrošiti svoj ili vaš novac na odeću, šminku, nakit, cipele i reći vam da ih je kupila na rasprodaji. Možda će još i drsko dodati: „Ko može da odoli onakvim sniženjima?“, iako zna da svaki muškarac to može. Pored toga, ona je svesna činjenice da se nećete ljutiti na nju zato što je kupila nešto u čemu izgleda tako dobro i u čemu se sjajno oseća. Na kraju krajeva, mi pored sebe želimo da imamo doteranu ženu. Slična situacija je i s čuvenom rečenicom: „Veličina nije bitna“. Jeste, bitna je, ali nije presudna. Inače se žene ne bi toliko uporno trudile da nas ubede u suprotno. Ova mala laž izmišljena je zbog muškaraca koji su nesigurni u sebe i koji ne znaju da manjak centimetara mogu veoma uspešno nadoknaditi dobrom tehnikom.

Međutim, kada stvari dođu do mentalnog raspoloženja žena, situacija postaje pipavija. Vi dobro znate da kada ona kaže: „Nije mi ništa, sve je u redu“ – ništa nije u redu i ništa joj nije po volji. I mada one to umeju uverljivo da kažu, jasno je da to nije istina. Uostalom, muškarci često budu ti koji upadaju u zamku postavljanjem pitanja: „Šta ti je?“, jer se iz njenog ponašanja dalo zaključiti da postoji neki problem. Međutim, žene ili mrzi da nam iznova, po ko zna koji put, sve objašnjavaju, ili žele da im pokažemo da nam je zaista stalo i da još upornije tragamo za pravom istinom. To je za njih često samo igra, a mi treba da odlučimo da li ćemo pristati da zaigramo.

Svakome od nas se bar jednom dogodilo da prilikom postavljanja nekih pitanja o seksu uhvatimo sebe kako tražimo korektne izraze i simbolične zamene za konkretne delove tela, radnje ili osećaje. Da li se stidimo da govorimo o seksu, i ako je tako, zbog čega? Seks se svakome dopada, svi ga konsumiramo i rado mu se predajemo, potreban nam je da bismo uopšte mogli da se rodimo. U čemu je onda problem kada na red dođe izražavanje? Odgovor na ovo pitanje može da bude sagledan iz različitih aspekata: biološkog, religioznog, društveno konvencionalnog, iz perspektive osećaja krivice ili prostog neznanja.

Što se tiče biologije, stvar je prilično jasna. Organi kojima se obavlja seksualni čin istovremeno eliminišu iz naših tela sve ono što se smatra otpadom. Naučeni smo, kad smo bili mali, da su ta mesta prljava i da ih ne diramo. Što se tiče religije, iako nas istinsko hrišćanstvo slabo posećuje, i dalje smo društvo koje je zasnovano na hrišćanskim vrednostima. U toj priči seks služi isključivo za reprodukciju pod okriljem bračne zajednice, a sve ostalo van tih okvira smatra se grehom. Kada dođemo na teren društvenih konvencija, seks je za većinu privatna stvar, i ono što se događa u spavaćoj sobi čuva se od tuđeg saznanja iz straha od društvene osude.

Na spisku onoga što je korisno i poželjno raditi u društvu nikada se nije pojavilo zadovoljenje sopstvenih potreba i činjenje nečega isključivo radi sopstvenog zadovoljstva. Lenčarenje budi krivicu kod ljudi jednako kao i seks. Kada se tome doda još i neznanje, jasno je da ima onih koji jednostavno ne znaju mnogo o seksu i koji osećaju stid da o tome uopšte i pričaju. Iz svih tih razloga (a ima ih još) roditelji većine nas nisu ni među sobom mnogo pričali o seksu, a s nama posebno, a mnoge od nas su terali u krevet kada na TV ekranu dođe do seksa. Tako nam je u vreme kada se uče najvažnije stvari, to jest još dok smo bili deca, u glave ugrađena crvena lampica koja se pali čim počne iskrena priča o seksu.

To je slučaj sa novim fleš drajvom ovog proizvođača, nastalog kao plod saradnje sa Ducati Corse korporacijom. Šta kupci mogu očekivati od ovog lepotana i da li je isti uspeo da nadmaši nedostižni model Contour kada je brzina čitanja i upisa upitanju?

Drajv dolazi u atraktivnom pakovanju kojim dominira crvena boja i velika slika samog uređaja. Sadržaj amabalaže je bogat i pored fleš memorije tu se nalazi i lepo urađeno uputstvo, traka za naošenje oko vrata i disk sa RescuePRO Deluxe Recovery softverom.

Kostur Ducatija je izrađen od kvalitetne čelične legure koja čuva memoriju od oštećenja. Ostatak je izveden od plastike koja je blago obrušena, a sve u cilju lakšeg održavanja.

Proizvod je dizajniran tako da svojim podseća na na popularni motocikl, dobar efekat ostavlja i velika LE dioda koja se nalazi na zadnjem delu i svetli narandžasto kada se inicira upis ili čitanje.

Na testovima upisa SanDisk Extreme Ducati je postigao odlične rezultate koji su se kretali u okvirima između 18,3 MB/s i 20,5 MB/s, dok je kod čitanja ostvario brzine od 29,3 MB/s i 30 MB/s, što je za nijansu bolje vreme od prestižnog Contoura. Zanimljivo je da ovaj model ne podžava U3 standard u koji proizvođač jako puno ulaže, što nas je pomalo iznenadilo.

Razgovor se često savetuje kao način rešavanja problema, a čak i kad problema u datom momentu nema, razgovor je neophodno sredstvo komunikacije. Međutim, nije bitno samo šta ćete reći već i kako – a naročito bitno je i kada, kako to normalno sredstvo za komunikaciju ne bi dovelo do sukoba s voljenom osobom.

Greška koju mnoge žene prave jeste da veruju kako je dobro vreme za razgovor ili za obično saopštavanje informacija, dogovor o običnim stvarima ili nečemu sličnom, onda kada njihov dragi gleda televiziju. Sedi na kauču, opušten je, pravo vreme za razgovor, zar ne? Ne. Ako je usredsređen na televizijski program, neće biti u stanju da prati šta mu partnerka govori. Možda će se pretvarati da je sluša, ali će do njega dopreti vrlo malo rečenog.

Ne biraju samo žene pogrešno vreme za razgovor, rade to i muškarci. Recimo, baš onda kad nekud treba da krenete, ili ste u nekom poslu i morate da pazite šta radite, on počinje razgovor o nečemu veoma ozbiljnom, što zahteva vašu punu pažnju. Da li on zaista ne shvata da ste zauzete nečim drugim i da u tom trenutku ne možete da se koncentrišete na tu vrstu razgovora? U najvećem broju slučajeva, shvata, i namerno vam se obraća baš u takvom trenutku. Da bi vas nervirao? Ne, uglavnom zato što se oseća nelagodno kad treba da razgovara o ozbiljnim stvarima, pa bi radije da ne bude sva vaša pažnja fokusirana na njega (nije baš racionalno, znamo, ali ni muškarci se ne ponašaju baš uvek racionalno).

Rezultat ovakvih pokušaja razgovora u pogrešno vreme je neretko sukob, ili bar dođe do nezadovoljstva. Osoba koju uznemiravaju u pogrešnom trenutku bude iziritirana, a osoba koja ne uspeva da razgovara o toj bitnoj stvari oseća se ignorisano. Neprijatno i za jedno i za drugo.

Šta učiniti? „Gledati u pasulj“ kada je pravo vreme za razgovor? Trebalo bi da bude dovoljno da pitate: „Možemo li da razgovaramo? Htela bih da se dogovorimo hoćemo li uplatiti to-i-to letovanje“. Dobro je prilikom pitanja dati ukratko o čemu želite da pričate, kako bi voljena osoba mogla da odluči da li se radi o nečemu što može da sačeka. Ukoliko ovako postupate dovoljno često, vrlo je verovatno da će i voljena osoba usvojiti tu vrstu ponašanja od vas.

Što se ozbiljnih razgovora tiče, onih koji bi mogli da izazovu jače emocije, nije loša ideja da za njih odaberete ono vreme kada oboje radite nešto što možete obaviti automatski (slažete veš na police, recimo). Tako ste naizgled zauzeti nekom drugom aktivnošću, pa se razgovoru može dati privid manje ozbiljnosti.